О књизи: 2014 / „Живот се брзо вратио у његово парализовано тело, његови удови су постали осетљиви, али је покушавао да се не помера како не би да се одаје убице. А ипак мршави човек који га је вукао за ноге одједном је успорио: „Учинило ми се да се померио.“ „Глупости“, промрмља други. „Љек траје три сата, рекли су вам, али прошло је двадесет минута, не више. То је то, ставићемо то овде. Не, на стомаку - Забога, која је разлика - Па да унутрашњи џеп остане нетакнут - ту су документи. Мора се одмах идентификовати. У реду, овако, и лицем на доле на шине. Сада идемо».